Utočište Mačkica
Dobro došao/la na Utočište Mačkica (UM). Ovo je RPG forum. Registriraj se i naravno, zabavi!

Join the forum, it's quick and easy

Utočište Mačkica
Dobro došao/la na Utočište Mačkica (UM). Ovo je RPG forum. Registriraj se i naravno, zabavi!
Utočište Mačkica
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

Ovo je RPG forum o mackama. Vi ovdje glumite macku. Forum je trenutno na velikom preuredjenju, pa necete moci postati, ali se svejedno regajte. Uredjivanje foruma zavrsava 01.06.2010. UM Admin Team

Evo, napravili smo novo natjecanje za vas! Da biste se prijavili na njeg kliknite OVDJE! Tu imate sve sto je potrebno da biste ucestvovali na natjecanju. Svima vam zelimo srecu. UM Admin Team
Pretraľnik
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

Login

Zaboravih zaporku



Online
Ukupno je: 28 korisnika/ca online; 0 registriranih, 0 skrivenih i 28 gostiju.

/

[ View the whole list ]


Najviše korisnika/ca istovremeno online bilo je: 87, dana ned tra 15, 2012 4:35 pm.
Poll

Kakav je ovaj forum?

Price Vote_lcap50%Price Vote_rcap 50% [ 12 ]
Price Vote_lcap33%Price Vote_rcap 33% [ 8 ]
Price Vote_lcap17%Price Vote_rcap 17% [ 4 ]
Price Vote_lcap0%Price Vote_rcap 0% [ 0 ]
Price Vote_lcap0%Price Vote_rcap 0% [ 0 ]
Price Vote_lcap0%Price Vote_rcap 0% [ 0 ]

Ukupno glasova : 24

Latest topics
» Price
Price Emptyčet sij 28, 2016 10:40 pm by Micyxd

» Ukrašavanje slika i pomoć od Mice
Price Emptypon sij 18, 2016 4:14 pm by Micyxd

» Uputstvo za učlanjenje na forum
Price Emptysub sij 09, 2016 12:14 am by Micyxd

» Prijava mačaka
Price Emptypet sij 08, 2016 11:59 pm by Micyxd

» Posaljite neki link ili slicno
Price Emptysri sij 06, 2016 5:37 pm by Micyxd

» Serije, Aniacije, filmovi...
Price Emptysri sij 06, 2016 5:29 pm by Micyxd

» ooooo nnnnneeeeeccccceee nnniiikkoo ddaa pprriicca
Price Emptyčet pro 24, 2015 2:18 pm by Aki

» Posvajalište #Cait_Cat
Price Emptypon pro 21, 2015 1:15 pm by Aki

» Ja sam Bella
Price Emptypon pro 14, 2015 3:20 pm by Micyxd

Pravila za nove macke
Drage moje mica-mace.... Vidjeli smo da neki od vas kad se regaju stave 3000000 i vise novcica... da mi nebi morali da vam sami stavljamo svi cete u pocetku stavljati 3000 novcica! Ime cete staviti bilo koje. najbolje ime po kojem ce se vasa macka zvati. Za vise pitanja obratite se u kutak za goste. UM Admin Team
Navigation
 Portal
 Index
 Članstvo
 Profil
 FAQ
 Pretraľnik

You are not connected. Please login or register

Price

Go down  Poruka [Stranica 1 / 1.]

01062014

Price Empty Price

emiana<3

emiana<3
Upoznajem utočište
Upoznajem utočište

Ovo su price. Tu moguu samo clano da ih pisu. Gosti-posjetitelji da ih citaju. Ovdje ce biti sve price. Adimidini mogu da lajkuju i komentarisu price a ostali ako komentarisu dobivaju - iz price kojoj su dali koment-like. Dobro dosli kod nasih macijh prica. Very Happy:)Surprised

Share this post on: reddit

emiana<3

Postaj pon lip 02, 2014 11:53 am by emiana<3

Špilja zelene mačkice

U magićnoj zemlji je živila maca koja je imala samo zelenu špilju. Ona je se zvala Nili. U toj špilji je skoro sve bilo zeleno. Ona nije imala porodicu još od mačića. Tražila je porodicu i nije je našla. Kada je imala 5 godina našla je zelenu špilju od tad ona tu živi. Nili nije znala da je ona nastala od sunca i mjeseca kad su se ujedinili.  Tako da nije znala ni da je član utočišta. I tako da se konačno učlanila u utočište. I zove se Bilija

Mica <3

Postaj pet tra 17, 2015 1:15 pm by Mica <3

Duh u Stanu
Jednoga ljepoga dana porodica se uselila u novu kuću. U porodici su bili: Mama Andjela Tata Karmen Kćerka Cindy i Sin Armin. Cindy kada je ušla i vidjela svoju sobu bila je izneneđena njenom ljepotom isto tao i njen brat Armin. Bila im je kuća super. Cindy je izašla napolje i upoznala nove prijatelje, isto tako i Armin. Igrali su se od 13:15 do 18:20. Zvala ih je mama u kuću. Armine! Cindy! Dođite vreme je za večeru. - reče mama (Andjela). Već poslje večere bilo je vreme da se peru zubi,pali TV, obuče pidžama i krene se na spavanje. Svi su već legli u krevet. Spavali su. Bilo je već 23:47. A Armin se probudio, i Cindy se iso probudila. Armin je ušao u WC da opere zube ali iznenada u tuš kabini je začuo neki govor: Jojj što ovaj shampoon smrdi! -Armin je ugledao nekog kostura kako miriše shampoon i opet kaže: Uffff sad je još gore! Armin vrisnu: Aaaaaaaaaaaaa! Aaaaaaaa! Kostur ga pogleda i reče: Jao kako se možeš kupati s ovim? Armin: Aaaaaa! J... J... Jjj... Ja... Ja se ne kupam tim shampoonom. -uplašeno reče. Kostur: Ahhaa onda izvini. Šta ti cvokoču zubi? Neću ti ništa sam hoću da se okupam. Armin: Uzmi ovaj shampoon. Isto tako Armin opet vrisnu i utrča u maminu sobu. Zatim se i Cindy probudila kada je čula vrisak. Ustala je iz kreveta i krenula ka ogledalu. Kad je vidjela staricu u ogledalu ali ustvari e gledala sebe kao staricu i ona je vricnula: Aaaaaaaaa! Aaaaaaaaa! Gle! Kako sam ružnaaaaaa!!! Aaaaaaaaaaaaaaa! Aaaaaaaaa! Ogedalo joj se obrati: Šta vrištiš dete? Smiri se bona, probudit ćeš kostura. Cindy: Kakvog ostura?- upita uplašeno i radoznalo. Pa kostura koji je aktivan u ovoj kući.Aaaa! Aaaaaaaaaaa! - Vrisnu Cindy i utrča u tatinu sobu. Tata! Tata! Tata budi se! O šta je? - upita tata. Kuća nam je puna duhova! - odgovori Cindy. Hahahahh paš si smješna. A sad me pusti da spavam. -reče tata i odma utonu u san. Ali tata stvarno ima u kući duh. Da,da... - Reče pospano tata. Ohhh pa ti sve misliš da je šala. -reče Cindy i krenu u svoju sobu. Ohh možda je ovo bila vizija? - upita samu sebe Cindy. Idem malo da odspavam... U jutro Cindy se probudila. Došla je na ogledalo i vidjela je sebe kao vampiricu. Aaaa! - vrisnu Cindy. U njenu sobu utrča Armin i reče: Šta je bilo Cindy? Ja... Ja... Postala sam vampirica i okrenu se Cindy. Aaaaa! Šta? Cindy ne budi glupa. Nisi uopšte ni nalik vampirici. Pa kao to da u ogledalu vidim sebe kao vampiricu? Neznam. Možda ti se čini i ogleda se Armin. Aaaaaaa! Šta je!?? Ja... Ja... Ja izgledam kao čudovište! Ne izgledaš... Možda je ovo ogledalo ukleto... - Zapita se Armin. Možda, neznam... - reče Cindy. Hajde idemo u školu. - Reče Armin. Ok. Cindy i Armin su krenuli u školu. 3 razred su bili. Ali kada su ugledali školu djeca su trčala unaokolo i vrištala, zajedno s njima i nastavnici,učitelji,učit-
eljice... Škola je bila u velikom požaru. Šta se dešava? - upita Cindy. Škola gori!- reče neko djete. Pa kako se to desilo da dođe do požara? - upita Armin. Neznamo. - odgovoriše neki. Ubrzo su došli Vatrogasci. Vatrogasci su došli, i ugasili požar ali je škola imala zapaljene ostatke. Ubrzo će se škola ponovo napraviti - reče Pedagogica. Mahhh idemo kući. - reče nekoliko djece i s njima zajedno i Armin. Armin i Cindy i ostali su se vratili kući... Pa šta je bilo, pa ste se vratili? - upita mama. Vratili smo se ne samo mi nego i svi ostali u školi, jer je bio požar. - reče Armin. Gdje je bio požar? - upita mama. U školi! I trebat će im dva mjeseca da se škola ponovo izgradi. - reče Cindy. Ooo. Pa šta ćete raditi? - upita mama. Igrati se napolju jer je ljepo vreme! - vrisnu Armin. Ma ja ću učiti ono što smo trebali za ovo vreme. - reče Cindy. Ali ljepo je vreme sestro, izađi i ti napolje. - reče Armin. Neću. Ok. Prošlo je nekoliko sati a Cindy je učila a Armin se za cjelo to vreme igrao napolju s djecom. Ubrzo je izašla i Cindy. Cindy! - vrisnuše njeni drugari. Evo i mene. Čega se igrate? Hoćemo žmire?- Upita Cindy. Igramo se Na boju Na boju. Ali može i žmire kad ovo završimo. - reče Armin. Ja govorim reče Cindina drugarica Lucy. Na boju,na boju žutu! - reče iznenadno Lucy. I tako su se izigrali Na boju na boju, ali počeo je padati mrak. Ispred Lucy je iskočio neki čudak i zatražio 0. 50 KM. Nemam! Cindy!! Armine! Pomozite!!! - reče Lucy. Ali Cindy kada je došla možete misliti čuda: pretvorila se u čovjek pantericu! Panterica! -vrisnu i čudak i Lucy. Šta je bilo? Gdje je panterica?! - upita Cindy. Ostalo je iznenađenje i kasnije ide nastavak... Wink ...

Mica <3

Postaj pet tra 24, 2015 11:54 am by Mica <3

"OTETA"

Trčala sam svom snagom, bežala i jurila niz šumu trčeći kući. Jer sam posumnjala da me neki čovek prati, tj.juri kamionom. Bacila sam ranac na pod, i dalje bežala od tvog čoveka, zar nemam pravo ni da se vratim iz škole? Ponestalo mi je snage, zastala sam, srce mi je jako lupalo, jednostavno nisam imala snage da bežim. Kamion je bio suviše brz, tako da me je sustigao, i zaustavio.

'Ti se zoveš Amy?!' -izlazi čovek iz kamiona, dok viče.
'Šta te briga!' -viknem, udaljavajući se.
'Aha, pa znam ja kako se ti zoveš, a usput ličiš na brata.' -reče.
'A šta to tebe briga?!I šta hoćeš?!' -kažem i spremim se da trčim, ali vidim da vadi pištolj, onda zastanem.
'Zbog tvog brata će mi propasti posao!' -vikne.
'Šta je on skirvio?' -kažem, uplašeno.
'Pokušao je osloboditi decu iz kamiona! A i sta trebam, da se tebi pravdam, a?' -vikne.
'Skloni se gade jedan!' -vičem.
'Poziraj!' -dere se.
'Šta?'-čudim se, gledam u njega.
'Čula si?!' -primakne mi pistolj uz čelo.
'D-a.' -odgovorim, uplaseno.
'Levo! A sad desno! Čučni...' -uzima foto-aparat slika me.
'Sad mogu da idem?' -suze mi krenu niz lice.
'Ne ides ti nikuda!' -vikne čovek, ugura me u auto.

Udarala sam ga svom snagom i silom, pokusala sam da pobegnem na vreme. Shvatila sam da se nesto cudno desava. Taj covek je bio suvise jači od mene, tako da me je bacio pozadi, sa ostalom decom. Gledala dam levo, desno, i pocela sam plakati. Znala sam da ce me moj hrabri i dobri brat spasiti! Svom srecom pa sam imala mobilni u džepu, ali jos uvek nije bila prilika da telefoniram. Drhtala sam, noge su mi se ukocile. Oči su mi bile pune suza. Zasto se bas to meni desilo? I kuda me ovaj covek vodi? Sta li ce mi se desiti? Vrtela su mi se mnoga pitanja u glavi...
Napokon stizemo, ne znam ni ja kuda su me odveli. A, ne znam ni sta ce mi se desiti. Bacili su me u neku prostoriju, tj.taki reci kao neki zatvor. U toj prostoriji su se nalazile tri devojčice i jedan dečak. Bila je to prljava prostorija, nabacana puno stvari, i nekog loma. Zidovi su bili izšarani kredom, a videla se tragovi decije ruke, krvi.

'Platićete vi za ovo!' -viknula je neka plavokosa devojka, dok je taj covek zakljucavao vrata.
'Hahahahahaha!' -smejao se.
'Samo se ti smej, ko se zadnji smeje najslađi se smeje, Manuelo!' -viknula je ta cura.
'Kuda ćemo ići?! Kuda nas vodiš?!' -upita ga dečak.
'U SAD, polazimo sutra! A sad spavanje! Ceka nas dug put.' -rekao je covek, dok je otisao.

Legla sam na jedan krevet, plakala...Odjednom se setim mog mobilnog telefona. Vadim ga iz džepa dok jos nisu dosli, dok jos nisu tu. Ali cu sacekati par minuta. Pozvacu svoje roditrlje, da me spasu.

'Spasicu nas...' -rekla sam, dok su svi gledali u mene.
'Mislis, da cemo im umaći, već sam tri dana ovde. A ovde nema niko da nas, spasi. Najvise mi je zao moje majke, sigurno vec misli da sam mrtva. Usput...ja sam Tanja.' -kaze ta devojka.
'Nadajmo se, ja imam mobilni...Ja sam Amy.' -kazem, tuzno.
'Ozbiljno?!Jojj Bože, ipak mislis na mene, ispunio si moje molitve!' -vikne Tanja.
'Ali moramo biti tihi.' -kazem.

Izvadim mobilni iz džepa. Počnem polako okretati broj mame, ali se nije javila. Pokusala sam drugi put, i napokon mi se javi moj brat na mamin broj.

'Amy?!' -viknuo je moj brat Marko.
'Marko?! Oteta sam, pozuri izvuci me! Ićićemo, vodi ce me sutra za SAD!'-kazem tiho, da ne cuju.
'Gde se nalazis, sada?!' -upita me, zabrinuto.
'Jooj, ne znam gde se nalazim stvarno...mislim da sam jos uvek u Londonu..' -gledam oko sebe.

Odjednom vidim tog coveka koji je sve primetio, do njega je bio jos neki. Smejao se, uzeo mi mobilni, prekinuo vezu. Uzeo neku palicu, udario me je po leđima, dok sam jako vrisnula od bola.

'Bices gotova, ako se jos jenom ovo ponovi!' -uzima kljuceve, i moj mobilni takođe.., odlazi.
'J-a-oj..' -jaučem. Plakala sam od bola u kičmi, ali više sam plakala zbog toga što se nalazim ovde. Suze su mi lile niz oči, nisam mogla spavati. A, i ko bi spavao sad u ovakvom stanju? Svi su bili budni. Već se smračilo, nisam ni znala koliko je sati, ni ništa nisam znala. Mada me nije ni zanimalo, samo sam želela da budem kod svojih bližnjih kod moje porodice. Da još jednom zagrlim majku, i moga brata. Hvala Bogu, pa moja majka zna da sam za sad živa, nadam se da su ovo prijavili policiji. A tek kako se sad oseća Tanja, kojoj majka misli da je mrtva? Bolje bi mi bilo da me je neko bacio sa neke velike visine, da tako umrem, a ne na ovaj način! Osećala sam se slomljeno, bolele su me kosti, mada duša me je više bolela od kostiju. Nisam mogla da napravim ni jedan pokret, celu noć sam razmišljala kako ću izaći odavde. Ali kako? Kako ja da izađem, kada imaju svoje ljude, kada je sve ograđeno, čak su rešetke stavljene na prozorima. A sutra već nas vode za 'SAD', ko zna kome će nas odvesti, kako ćemo mi zavrsiti.
...
Jutro je. Kroz rešetke su se probili sunčevi zraci koji su me milovali po obrazima, a oči kedva da sam otvorila. To je bilo rano jutro. Čula sam glasove, koji su vikali "Buđenje!", "Ustajanje"...

'Hajde ustajte, požurite!' -vikao je Manuelo, zapamtila sam mu ime, tog bolesnika što me je oteo.
'Eeej!' -vikao je drugi, riđokosi čovek, do njega, udarao šerpama.

Otvaram polako oči, znači ipak sam zaspala od tog umora i napora? Jedva sam gledala na oči, polako sam ustala sa onog šugavog kreveta punog vašaka, i još druga deca su ustala. Doneli su nam neku hranu, tako reći to jr bila kao zatvorska hrana. Neka obuđala šunka, i hleb.

'Hajde, jedite, čeka nas dug put!' -viknuo je Manuelo.
'A ti mali, si kažnjen!' -pokazivao je u jednoga dečaka prstom.
'Da, ti nećeš dobiti hranu!' -viknuo je Manuelo.

Malom dečaku sam dala moj deo. Meni je presela više i hrana, neću da jedem ništa njihovo! Uostalom, znam kako ću završiti, ali ipak imam neku nadu. Skinula sam moj roze-svi duks, ostavila sam ga na tom mestu. Sigurno će biti nekakav trag, kada odemo. Polako smo krenuli, dali su nam rančeve, gde smo u njima držali hranu. Onda uz put pre nego što smo ušli u veliki kamion, bacila sam svoju bisernu narukvicu, i to će biti nekakav trag.

Marko( njen btat )P.O.V
- Ustao sam rano ujutru dosta poranio, oko 5h i manje. Moja majka nije bila tu, ona je već bila u Parizu za neke papire, za razvod od moga oca. Zato nisam njoj rekao da brine, a mobilni je ostavila ovde, mislim da ga je zaboravila, čudo ona nije zaboravna žena. Ali je zato ponela drugi, sa drugom karticom. A, da sam zvao policiju, oni bi se smejali, i rekli bi "Mali, šta izmišljaš, hahaha". Zato nisam imao vreme za gubljenje, seo sam na moj bicikl, i brzo sam vozio da bi stigao na vreme. Znao sam i na kom mestu se nalazi, jer sam ja tu oslobodio decu. A da sam došao sinoć, sigurno bi me već ubili, jer me već traže, a i moja majka bi imala problema sa njima. Jer oni znaju svakog od porodice koga imaš, ptosto sve znaju o tebi. Zato sam krenuo u ovo vreme. Ubrzo sam i stigao, našao narukvicu. Da to je od moje sestre! Ušao sam u onu kuću, gledao levo desno, možda moje sestre ima. Najzad sam ušao u onu prostoriju, sigurno su je tu držali. Video sam da je bilo prazno, ni je je bilo. A sve je bilo čisto, nije bilo ljudi, nekako sam se ušunjao i ušao. Počeo sam na sav glas plakati "Izgubio sam je, zakasnio sam!" Ali, znamo sam da joj je bila potrebna pomoć, tako da nemam vremena za gubljenje. Na nekom krevetu sam pronašao roze-sivi duks. To je Amy-in duks. Znači da još uvek ima nade. Uzmem duks, odlazim odande, zatim čujem da je neko otvorio vrata, kao da je neko ušao. Odmah sam otrčao do kuhinje, tako valjda. Sakrio sam se pored frižidera, nadao sam se da taj koji je ušao neće da me vidi. Stegao sam zube i....

'Šta ćeš ti tu?!' -obrati mi se neki čovek.
'Nemoj te me ubiti, molim vas!' -vikao sam..
'Ja ovde nisam došao nikoga da ubijem. Samo nešto tražim...' -rekao je.
'Šta tražite?' -upitao sam.
'Ne bitno, moja privatna stvar, a šta ćeš ti ovde?' -kaže čovek.
'Tražim sestru, oteta je.' -spustim glavu.
'Hahahahahaha....' -smejao se.
'Šta je tu smešno, ona je oteta i nema je!' -rekao sam u suzama.
'Šta li još ti nećeš izmisliti....vi mladi...' -rekao je.
'Nemam vremena za gubljenje, idem da je tražim.' -rekao sam.
'Zašto ne dozvoliš da ti polifija pomogne?' -upita me, pokaže svoju značku.
'Znači...vi ste policajac?!' -srećno sam skočio.
'Da. Mogu ti pomoći.' -rekao je.

Krenuli smo nekuda, gledao sam i znao sam da idemo u pogrešnom pravcu, predpostavio sam kuda idemo. U j*benu policiju, sad cu i zabrsoti tamo, a i majka ce saznati. Stigli smo.

'Čekaj ovde!' -ušli smo, pokazao je rukom da sednem na neku stolifu i da ga sačekam.
'Važi.' -odgovorio sam.
'Nemoj pobeći!' -viknuo je.
'U redu.' -slažem.

Dok je on razgovarao sa nekim čovekom, trčao sam i išao da spasim sestru, nisam ni znao kuda idem. Odjednom iza ugledam onog čoveka iz policije, kako vozi auto, brzo.

'Stani, mogu ti pomoći!' -vikao je kroz prozor.
'Lažeš!' -rekao sam.
'Veruj mi...idemo do 'SAD'!' -rekao je.
'Vi ćete me odvesti ponovo u policiju, znam da lažete!' -vičem.
'Veruj mi. Usput, ideš pogrešnim putem.' -zastao je i gledao me je u oči.

Jedina nada je bila da krenem sa njim. Polako sam počeo da verujem, nepoznatom čoveku, verovajući da će me spasiti. Ušao dam u auto, i krenuli smo. I dalje sam zabrinut bio, i razmišljao sam o mojo sestri. Ko zna gde je, i šta joj se desilo. Amy P.O.V

Tako smo dugo putovali kamionom, izgleda da je put bio dug. Dremkala sam, nisam bila sposobna ni jedan pokret da napravim. Odjednom oni su zastali. Šta je to? Otvorim oči, ugledam policiju, kako su ih zaustavili.
Odmah mi se vraćao osmeh na lice, bila sam presrećna kada sam ugledala policiju. A, i ostala deca koja su bila sa mnom.

'Jeeeej! -svim smo viknuli u isto vreme...
'Eto ti Manuelo! Haha, znala sam da će se ovo desiti!' -smejala se Tanja, zagrilala me je.
'Eto vam ga!' -rugam im se.
'Ejj mala, nemoj da se nadaš mnogo! A ni vi ostali.' -rekao je riđokosi čovek, koji je bio vozač.
'Da, ko nas bude odao...ode glava!' -rekao je Manuelo, preteći nam.

Svi smo se ućutali u tom trenutku.

'Kuda ste pošli?' -zaustavi ih jedan policajac, koji stoji.
'Ekskurzija. Decu vodimo na ekskurziju.' -rekao je Manuelo.
'A tako malo dece?' -upita policajac.
'Da..malo njih se prijavilo.' -rekao je Manuelo smešeći se.
'Okej možete ići dalje.' -prvo ga je pregledao, a zatim je dao znak da možemo da krenemo.

Počela dam da plačem, na sav glas. Kako su glupi policajci... Jako sam se iznervirala zbog ovoga...to je možda bila samo jedina prilika da de izvučemo. Više se nisam smejala, a ni ostali. Sada sam želela da samo umrem...Dosta sam i ogladnela, ali nisam htela da jedem. Ali već nisam jela ceo dan, ni sinoć. Morala sam izvaditi iz ranca, onu fuj hranu što su nam oni dali.

'Još malo stižemo. A ti? Ne buši mi uši, strpite se deco, strpite se.' -rekao je Manuelo.
'Da, da, a mi dobijamo novac zar ne?' -upita ga riđokosi.
'Tako je Maxe. Ima ćemo ogromnu sumu novca, za ova stvorenja.' -reče podsmevajući Manuelo.
'Bezobraznici jedni!' -prvi put sam i ja nešo rekla.

Mada, oni nisu obraćali pažnju, i dalje smo putovali. Počeli su da se nižu prelepi predeli, šareno cveće, prelepo drveće, svuda prirododa...ahh, da mi se samo ovo nije desilo. Nadala sam se da će mr neko spasiti. Odjednom se čula neka tišina, zastali su, prikočili, otvorili vrata.

'Eto, stigli smo! Ajde ti Amy, izađi...' -viknuo je Manuelo.
'Uzmi mene, ne diraj nju!' -viknula je hrabra Tanja, koja ga je gurala.
'Beži! Ona će za sad ići. A ti Maxe, povedi ostalu decu, a ova plavuša( Tanja )neka ostane unutra.
'Neee, neću!' -vikala sam plakajući, ujela sam ga za ruku.
'Moraš! Slušaj, ako te pitaju kako se zoveš ti reci "Princeza". -reče Manuelo.

Samo sam ga pogledala hladno, uhvatio me je za ruku i vodio nekud. To mesto je bilo prazno, tj. gde nema policije. Tu su bili neki ljudi, sa nekim devojkama, koje su nosile mini-šorc, nosile kratke stvari. Svađali su se oko novca koliko sam mogla čuti.

'Ona vredi 1.000.000$' -rekao je neki čovek.
'Hmm, biće ona moja.' -rekao je neki starac.

A da bude njegova? A, on ima preko 60+ godina, a ova lepa devojka ima sigurno oko osamnaest. To su sigurno bili neki bogataši, koji su kupovali devojke, i decu. Znači ja sam uzeta za belo roblje? Ček...ček, znači mene će neko...Ne, ne, samo to da se desi! Neću da postanem nikakva prostitutka, ni bilo šta slično. Život je preda mnom. Max, koliko sam mu zapamtila ime, me je vodio u neku njivu, gde su bili neki muškarci sa devojčicama. Čuli su se glasovi 'Neću te povrediti.' Rekao je neki čovek koji je prilazio devojĉici, i skidao ju je. Onda se čuo plač devojčica i devojaka. Kuda mene vode, mislila sam...odmah smo zastali i predali su me nekom čoveku. Taj čovek je izgledao presrećno...davao je novac Maxu. I mene je dao njemu.

'Ček, ček ona nije ona što si mi obećao. Krupna devojka sa crnom kosom.' -reče zbunjeno čovek.
'Aha, znam na koga si mislio.' -rekao je Max.

Mene je polako odveo do kamiona, i uzeo drugu curu. Imala sam veliku sreću! U kamionu smo ostale samo Tanja i ja.

'Živa si!' -smejala se Tanja, zagrlila me je.
'Jesam...ali svakako i mi ćemo završiti kao i ostali.' -rekla sam tužno.
'Pobeći ćemo! Veruj u to...' -reče srećno.
'Nadam se da će me brat spasiti!' -rekla sam srećno.

Marko P.O.V

Gospodin John i ja smo, pronašli jednoga dečaka. Sigurno ima neke veze sa ovim. Pronašli smo ga kada smo zastali da kupimo, nešto što ćemo pojesti. Gospodin John je obavestio policajce o ovom slučaju, i ispita će ga. To znači da su oni prolazili ovuda, a dečak je bio zaključan u wc-u. Mi smo dalje prodružili, nismo ništa više čekali.

'Dakle gdine John, zašto sam vas ugledao tamo, gde sam tražio sestru. Mora da i vi nešto tražite.' -upitao sam ga, dok sam jeo sendvič.
'Ah...ako želiš baš da znaš. Ja tražim svoju ćerkicu...Ova slika je stara pre 6godina' -rrkao je tužno, izvadio neku sliku iz košulje.
'Da tako da je sada porasla, i sigurno niste sigurni kako izgleda. Jer se deca menjaju. Znači zato ste vi pristali da mi pomognete.' -gledam u sliku.
'Tako je.' -rekao je John tužno...
'Znači ti manijaci....a, sve se bojim da neću pronaći sestru.-kažem.
'Nemoj tako...imaj bar neku nadu. Ubrzo ćemo stignuti, pronaći sklonište tih budala. Sve ćrmo saznati...evo stižemo za nekih dvadestak minuta. Samo smo ostale Tanja i ja. Kao da je ovo bila nekakva slučajnost, ili smo mi samo imali sreće? Mnogo mi je bilo žao ostale dečice. Ko zna gde su oni, i ko zna kako im je. A, šta li će se desiti sa mnom i sa Tanjom? Da li će se i nama ovo isto desiti? Sigurno da hoće. Nisam ovo više mogla da izdržim, a izgubila sam nadu u to da će nas izvući i spasiti neko. Tanja je po meni bila dosta hrabra cura. Ona je samo želela da ne maltretiraju njenu majku, ali oni su joj i dosta pretili. Ona je možda osoba koja me razume, koja je kao ja. Godinu dana je starija od mene. Ugledale smo Manuela i Maxa, kako nose džak novca, i to ogromnog, zatim ga ubacili u gepek. Osmeh im je bio zadovoljavajuć. Krenuli smo dalje...

'Gde nas sad vodiš?' -upitala sam Manuela koji je vozio.
'Vozimo vas kod tetka Amande.' -rekao je, namignuo.
'Ko je to?!' -upita Tanja.
'Mnogo volite da znate. Dovoljno je da vas vodimo kod Amande!' -viknuo je glasinom Max.
'Šta ste uradili sa ostalima?' -upitala sam ih.
'Oni su završili, kako su završili. To je ne bitno.' -rekao je Manuelo.
'A, zašto ste nas ostavili, samo mene i Amy?' -upitala ih je tiho Tanja.
'Zato što ćemo od vas imati veliku sumu novca, zaradićemo mnogo, mnogo.' -reče glasnije Max.
'Dosta je bilo sa zapitkivanjem!' -rekao je Manuelo.
'Dosta, je bilo a?!' -vičem.
'Ej, mala ubiću te, tebe i tvoju drugaricuu!'-rekao je Max.
'Hmm, ako nas ubiješ, ode ti novac, tako da ću se drati!' -viče Tanja.
'Ne palimo se više na vaše fore.' -smejala sam se.
'Dosta je bilo!' -viknuo je Manuelo.

Odjednom su zastali, stavili nam traku na usta. Nismo ni rrč mogle progovoriti, opet sam zatvorila oči i za tren pomislila, da je sve to samo jedan košmar. Ali ovo je stvarnost...Zaspala sam, sanjala sam kako sam sa svojom porodicom, čak sa tatom iako su se moji roditelji već razveli. Želela sam da budem kući...odjednom me Tanja drma. Otvaram oči, jedva sam ih i otvorila.

'Heej!' -šapne, budi me.
'Šta?' -upitam je.
'Oni su izašli iz kamiona. Misle da spavamo, hajde! Prilika za beg! Sad pišaju... -vikala je.

Ustala sam naglo, pratila sam Tanju, bila sam pored nje. Stale smo do kamiona, da nas ne vide. Svom srećom nisu zaključali vrata, ostavili su ih širom otvorena. Dobro da me je Tanja probudila, prosto sam od umora zaspala. Krenula sam za njom, oni nas još uvek ne vide. Odjednom smo trknule i prešle ulicu, uputili se ka šumi. Dok su oni provalili da bežimo. Odmah su seli u kamion i počeli nas pratiti.

'Trči! Trči!' -govotila je zadihana Tanja.
'Jeeej Tanja! Eno su ljudi! Tamo ima ljudi!' -viknula sam od sreće.
'Da, ne može nam sad niko ništa! Ovde je neki karneval...ili tako nešto slično. A ima i policije!' -zagrlila me je.

Zaista je bila gužva. Ugledale smo jednu govornicu. Znači možemo telefonirati! Prvo je Tanja zvala njenu majku...čekala je da joj se javi.

'Mama!' -vikula je.
'Tanja?!' -njena majka, je bila presrećna.
'Oteta sam! Ali, ne brini izvućiću se! Živa sam! Sada je prilika da i ti tata pobegnete....' -rekla je.
'Tanja, gde si sad ti?!Dušo moja, mislila sam da si mrtva...' -upitala ju je majka.
'U 'SAD'...volim te!' -prekinula vezu, i dala je meni, da ne bi gubile vreme, jer smo znale da nas prate.

Zvala sam i ja brata, nisam želela da brine mama. A i nisam sigurna da l' ona za ovo zna jer je u Parizu. Iz drugog puta mi se javio brat.

'Marko!' -vičem.
'Amy?! Slušaj izvlačim te odavde! Gde god da si?! Samo daj adresu...!' -vikuno je Marko.
'Okej....' -gledam levo, desno.

Ugledala sam Manuela i Maxa, kako trče k nama. Trzala sam, ali nije uspelo, nismo uspele pobeći. Provalili su da smo telefonirali. Gurnuli su nas u auto.

'Koga ste zvali?!' -vikne Manuelo.
'Dosadni ste sa pitanjima!' -viknula sam.
'Hm, da stalno nesto zapitkujete! Imamo pravo da ćutimo!' -reče glasno,i besno Tanja, ućutale smo se.

Ah, znači da nam nema spasa...ni adresu nisam stigla da mu dam. Znači ipak će me spasiti, misila sam pozitivno. Opet smo nekuda zastali, kao kod neke planine, pored nečije vikendice. Ovoga puta je izveo Tanju, nekuda ju je vodio. Ona me je samo tužno pogledala i otišla. Manuelo ju je dao ruku, stali su kod neke litice.

'Uradi svoje..' -rekao je Max.
Dok je Manuelo klimnuo glavom i poveo Tanju. Dok je skidao kajiš, i otkopčavao šlic, Tanja ga je pogledala i stavila kapuljaču na halvu. Pogledala je u visinu. Znala sam šta će uraditi, počela sam trčati da je sprečim.

'Sada ću ti napraviti takav problem...' -rekao je.
'Zašalićeš za ovo! Platićeš za sve što si mi uradio. Veruj u to, sigurna sam!' -viknula je.

Pljunula ga je u lice, zatim je skočila sa litice. Manuelo je pokušak da je spreči, ali nije uspe, pokušala sam i ja. Počela sam plakati. Zašto je morala? Taman sam joj htela reći da mi je najbolja drugarica. Zašto dragi ljudi moraju da odu...samo za toliko malo vremena, ovo se dogodilo. Ne, ne, nee! Uhvatila sam se za glavu, čučnula i plakala,...
Mene su odveli u kamion, udarala sam glavom o sedište i nervirala se. Nastavak ide kasnije........

Micyxd

Postaj pet svi 29, 2015 9:27 pm by Micyxd

"Izgubljena u Svjetu"

Uvod:
Zdravo ja sam Kate, imam 13 godina i idem u 7 razred osnovne škole. Jednog ljepog dana u školi smo učili o našem svjetu i kada sam došla kući, otvorila sam vrata i prvao sam došla do ogledala, ogledalo je bilo čudno, kao da mogu da prođem kroz njeg. Stavila sam ruku u ogledalo, ruka mi je prošla kroz ogledalo. Brzo i munjevito sam izvukla ruku. Pomislila sam da bi mogla proći kroz ogledalo. Tako da sam napravila prvi korak, drugi i treći kad odjednom...

Ostalo ne otkrivam dok ovdje ne bude bilo 2 komentara da im se sviđa ili da traže "tag"!

Sibirska2

Postaj pet svi 29, 2015 9:33 pm by Sibirska2

Re:
Priča ti izgleda odlično. Možeš me tag?? Question Plizz tag me.
Glasala sam da ti je priča super, a sad za uzvrat me tag!

Micyxd

Postaj pet svi 29, 2015 9:36 pm by Micyxd

Drago mi je da ti se sviđa. Tag ću te, ne brini se. Price 559348

Micyxd

Postaj sub pro 05, 2015 3:53 pm by Micyxd

Emiana, nešto mi nije jasno. Ti si napisala: '' Ovo su price. Tu moguu samo clano da ih pisu. Gosti-posjetitelji da ih citaju. Ovdje ce biti sve price. Adimidini mogu da lajkuju i komentarisu price a ostali ako komentarisu dobivaju - iz price kojoj su dali koment-like. Dobro dosli kod nasih macijh prica. '' , kakva je to gramatika? Ako ovde pišemo i čitamo priče, mogla si jednostavno napisati ovako:
'' Ovde mi članovi, Admini i Modeatori pišu i čitaju  priče, lajkuju ih i kometarušu... Gosti - Posjetitelji mogu samo da ih čitaju, iz razloga što nisu još se učlanili. Uživajte! ''
Bez uvrede, ali meni ovo moje zvuči puno bolje od tog tvog...

Micyxd

Postaj sub pro 05, 2015 4:07 pm by Micyxd

- Moja duša, tuđe telo -
Uvod:
''  15-ogodišnjakinja, Lara, izgleda potpuno isto kao Ariana Grande.
Živi sa luđakom, tatom, i luđakom njenim, starijim bratom.
Larin brat, oblači se kao žensko, i stalno nosi žutu periku.
Lara, ne podnosi svog oca i brata. Brat uporno tvrdi da on ima lice kao muško, a da je žena.
Uskoro bi trebao biti ,Larin rođendan ( sutra ), a Lara postaje nsetrpljiva, ne želi više živeti sa njenim bratom, željela je da se zameni sa nekim, kao ona, ali da ne bude joj tako teško.
Sutra dan, u jutro, na njen rođendan, probudila se, i videla je da nije u svojoj sobi.
Sišla je sa svog roze-lila kreveta, i videla da ona uopšte nije u svojoj kući.
Prilazila je vratima, i drhtala, odlučila je da nabrzake izađe i vidi gde je.
Izašla je iz svoje sobe, videla je poslužen, skoro pa kraljevski doručak.
Prišla je, i čula je kako neko govori: Ariana? Gde si?
Lara ( ja ): Šta??
Nepoznata osoba: Ahh, tu si. Kakvo olakšanje.
Ja: Ammm... Meni se obraćaš?
Nepoznata osoba: Vidiš li još jednu, Arianu ovde?
Ja: Ammm, još jednu?
Nepoznata osoba: Ariana, izgledaš bledo, jesi li uredu?
Ja: Pitaš mene?
Neopznata osoba: Pa ti si, Ariana Grande!

Micyxd

Postaj sub pro 05, 2015 4:47 pm by Micyxd

- Moja duša, tuđe telo -
- Part 1 -

Neopznata osoba: Pa ti si, Ariana Grande!
Ja u sebi: Šta?! Nemoguće! Kako?? Moja želja se nekako ostvarila, ali kako? Nije bitno... To je super!
Ja: Ammm, da... Okey sam! Samo sam se malo zamislila...
Nepoznata osoba: Odlično, nadam se da ti se sviđđa doručak, sluga broj 28 ga je pripremila..
Ja: Nisam ga još ni probala Very Happy A ti si broj... ( pogledam u nju ) Ammm...
Nepoznata osoba: Ja sam broj 29. Wink
Ja: Uredu! ( sednem na stolicu i jedem )

Price 14deoeo

Sluga broj 29: Prijatno! ( odlazi )
Ja: Hvala.
--------------------
15 min kasnije
--------------------
Ja: Jao, kako je ukusno! ( zazvoni mi Samsung Galaksy A5, pogledam i javim se ) Hallo? Ovde Lar.. Mislim Ariana Grande.
Direktorica: Pa gde si, Ari? Kasniš na snimanje pesme Focus!
Ja: Focus?.... A da, Focus... Eto me za 15 minuta!
Direktorica: Tako puno? Čim ćeš ti to ići?
Ja: Ammm, pa valjda peške?
Direktorica: Peške? Very Happy Hahah! Peške! Nemožeš ići peške, bolje sedni na motor ili u neko od tvojih automobila...
Ja: Ipak ću na motor xD ( PREKINEM RAZGOVOR )
------------------------
15 MIN KASNIJE
------------------------
Ja: Izvinite što kasnim... ( ulazim )
Direktorica: Hah, tačno 15 minuta ti je trebalo!
Ja: Stvarno?
Direktorica: Ne. Trebalo ti je 8 minuta.
Ja: Zar mi se meri vreme?
Direktorica: Da. A sad dosta odugovlačenja, vreme je da snimimo zadnje 3 scene!
---------------------
Nakon snimanja
---------------------
Ja: Ahh, konačno!
Direktorica: Da! Baš mi je drago! ( Zagrli me )

Price 11rtyxz


Ja: Koja mi je iduća pesma?
Direktorica: Pa... Prvo ćeš obavljati sad koncerte uživo i takmićenja, do tada ćemo ti već naći novu pesmu Wink
Ja: Ahhh, da koncerti...
Ja u sebi: Jao! Prvi put koncert! Stani malo... Koje ću pesme trebat odpevat? Znam sve pesme, ne trebam se brinut... Jedva čekam koncerte, i to uživo!
Ja: Amm, a gde mi je koncert? I koje ono moje pesme trebam otpevat?
Šminkerica: Pa.. Koliko ja znam, ovaj sad koncert ćeš biti u Miami-u! I trebat ćeš otpevat: '' Focus, Break Free, Love me Hander i Bang Bang. Wink
Ja: Okey, puno ti hvala! Smile ( odlazim )

Price Wlyhxt

Ja: Uhh, mogu li da skinem ovu preiku? Svrbi me glava od nje!
Šminkerica: Ajde skini.
Direktorica: Ari, za 3 dana ti je koncert u Miami-u. I trebat ćeš da pevaš: '' Break Free, Focus, Bang Bang i Love me Hander. ,, Smile
Ja: Okey, a šta ću da radim do tada?
Direktorica: Do tada ćeš imati slobodne dane!
Ja: Jeeej!

Price 2ekko47

Otišla sam u svoju sobu, nakon napornog pevanja, zavalila se u krevet... Čula sam da mi neko kuca na vrata, nije me zanimalo ko je, samo sam rekla:
,, Uđi! ''
Videla sam da neka plavuša, sa crnim šeširom mi ulazi, na tren sam se prepala, a to je bila...

Micyxd

Postaj pet pro 11, 2015 4:16 pm by Micyxd

Baksuzna
Uvod:
O meni: ,, Ja sam Marisa ( Isa ), imam 10 godina, i idem u 5 razred.
Od moje 7. godine, na svoj rođendan sam plakala, a to donosi nesreću.
I svaki dan mi postaje sve gori, i gori...
Ja sam samo jedno dete, imam sve 1,2 i 3 u školi.
Jako sam loša učenica. Imam smanjeno vladanje na 3. 
Vrlo sam problematična, komšije i komšinice i drugarice su me počeli mrziti od moje 9. godine.
A ni moja majka me baš ni ne voli, živim s majkom, a tata mi je u Neumu ( u BiH ).
Zajedno samonom živi moja mlađa sestra, koja je sada 1. razred, ona me jedina razume, ponekad se svađamo, ali ne traje to puno, čim prođu 2-3 minute, odma se odljutimo jedna na drugu.
Neznam trenutno kada će to prokletstvo nestati, pre sam bila mnogo lepa plavuša.
Ali na meni je to prokleto, prokletstvo, tako da moja plava kosa je postala crna, i imala sam prelepe smeđe oči, ali su mi postale, toliko tamne, više i od crne.''

Spavala sam na svom, neudombom, starom krevetu. Počeo je moj alarm da zvoni: ,, Kukuriku! 06:30 je sati! Vreme ja za buđenje!...''
Nije stiglo ni da se završi, a moja mlađa sestra ispod mene progunđa:
,, Gasi to sr*nje! ''
I stavila jastuk preko glave.
Ja: Dobro... Dobro! ( uzmem mobitel i pođem da ugasim alarm, ali mi je...

Micyxd

Postaj pet pro 11, 2015 4:47 pm by Micyxd

- Baksuzna -
Part 1

Spavala sam na svom, neudombom, starom krevetu. Počeo je moj alarm da zvoni: ,, Kukuriku! 06:30 je sati! Vreme ja za buđenje!...''
Nije stiglo ni da se završi, a moja mlađa sestra ispod mene progunđa:
,, Gasi to sr*nje! ''
I stavila jastuk preko glave.
Ja: Dobro... Dobro! ( uzmem mobitel i pođem da ugasim alarm)
- Ali mi je slkizno sa prekrivača, te pao na pod, i ekran mu se razbio.
Mlađa sestra: Bar više neće da me budi! ( skloni jastuk s glave, i pospano mi govori )
Ja: Znaš li ti šta...?! Ahhh.... Uzalud se derem kad me i onako ignorišeš, zar ne?
Mlađa sestra: Dap! A kol'ko je sad sati, uopšte?
Ja: Pa.... Kad je alarm zvonio, pisalo je da je pola sedam.
Mlađa sestra: ( siđe s kreveta ) Šta?! Tako rano?...... Glupačo!...
---------
Da... I tako počinje moje jutro. Mor najgori dani su: ponedeljak,utorak,sreda,četvrtak, petak,subota,
nedelja. Mrzim sve dane! U školi nisam nešto bila...
--------
Nastavnica Njemačkog: Okey... Redari, ko su odsutni s časa? I zašto tabla nije obrisana?
Ja: ( ustanem ) Ammm... Odsutni sa časa su.... Niko Neznanović... I Neznam Ko Sam!
- Svi se krenu tiho smejati.
Nastavnica Njemačkog: Ti to mene praviš budalom? Ha?
Ja: Da! Pogodili ste!
Nastavnica Njemačkog: Uredu, a gde je drugi redar?
Ja: Pa... Neznam Ko Sam je samnom redar. x'D
- Opet se svi smeju
Nastavnica Njemačkog: Ko je odsutan sa časa, zadnji put!!!!!
Ja: Pa rekla sam; ,, Nezanam i Niko!
Nastavnica njemačkog: ( Lista dnevnik, i vidi da stvarno piše Neznam Ko Sam i Niko Neznanović )
Izvukla si se ovog puta, stvarno ih ima u dnevniku! A sad obriši tablu !!
Ja: Okkk
--------------
Tako svaki nastavnik radi... Kad god sam ja redar, nema Neznam Ko Sam. I onda misle da lažem... Ime jeste smešno: Neznam Ko Sam i Niko Neznanović, ali njih dvoje su dva brata, i oni su cigani. Konačno je prošao i taj prokleti čas... Idući čas je Kultura življenja, ali prvo ide odmor, jer nemamo prvi čas...
-------------
¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨ Zvoni¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨
Ja: Ahhh! Konačno! ( Pakujem se )
Eva ( drugarica iz razreda ): Marisa, hoćeš danas da mi daš onu knjigu?
Ja: Jao! Zaboravila sam da je ponoesem! ( Uhvatim se za glavu )
Eva: Hajde, donesi je sutra.
--------------
Provela sam celi odmor šetajući se... Dosadilo mi je da me svi mrze... Shvatila sam da bi trebala da od sad varam na ocenama! Dok sam se ja zamišljala, videla sam nekog novog, prilično i simpatičnog dečka, kako priča nešto s direktoricom... Nekako sam se čudno osećala... Kao da sam se zaljubila...

Micyxd

Postaj ned pro 13, 2015 5:07 pm by Micyxd

- Moja duša, tuđe telo -
Part 2

Otišla sam u svoju sobu, nakon napornog pevanja, zavalila se u krevet... Čula sam da mi neko kuca na vrata, nije me zanimalo ko je, samo sam rekla:
,, Uđi! ''
Videla sam da neka plavuša, sa crnim šeširom mi ulazi, na tren sam se prepala, a to je bila samo neka obožavateljica ( fan ).
Delovala mi je kao da nešto hoće od mene;
Ja: Ammm, a kosi ti?
Nepoznati fan: ( Šuti )
Ja: Mogu još jednom da te pitam, ako nisi razumela pitanje;
,, Kako se zoveš? ''
Nepoznat fan: ( Opet šuti )
Ja: Počinješ me strašiti, molimte izađi, ako si bez razloga ušla !
Nepoznati fan: Neću
Ja: Izađi, ili zovem obezbeđenje !
Nepoznati fan: Praviš se glupa, je li?
Ja: Šta si ti? Jesi'l ti jedna od paparacija?
Nepoznati fan: Blizu, ali ne. Ja sam tvoj agent!
Ja: Ti si moj šta??
Nepoznati fan ( više ne nego agent ): To što si čula! Samo da znaš, ne izlazi iz ville, i ne idi u Miami, jer tamo su pobegla 2 kriminalca, te u njihovim sobama, nađeni su papiri, na kojem su se dopisivali.
Ja: Pa, kakve to ima veze samnom? I kako ti uopšte znaš da ću ići u Miami?
Agentica: Ima veze, naravno da ima! Oni su hteli iste te noći da pobegnu, te opljačkaju tebe kada budeš tamo bila.
Ja: A šta ću ja sad? Sad su sigurno brojni moji fanovi kupili karte za koncert uživo, i ja sad ako ga otkažem, oni su bez razloga trošili pare!
Agentica: To dalje se ti pobrini.
Ja: A direktorica?
Agentica: Šta s njom?
Ja: Pa šta će biti kada joj sve ovo kažem?
Agentica: To će biti tvoj problem... Ja sam te samo upozorila, za tvoju bezbednost! ( izađe iz moje sobe )
Ja u sebi: Ahhh, ovo neće biti lako!!! ''
------------
Zaspala sam, i probudila se u 18:28. Morala sam da hitno odem do direktorice, te da joj sve ispričam.
Nisam bila 100% sigurna, hoće li razumeti me kako treba. Tako da sam odlučila da prešutim.... Mislim šta ja znam??... Možda je ono bila skrivena kamera, ili me je htela prevariti.... Tako da sam ustala, i krenula se pakovati za Miami. Videla sam na jednom malom stoliću, kako stoji jedan, kao mini-tablet, uzela sam ga. Te malo gledala e-mail, YouTube, pa tek onda sam otišla na fb. Videla sam da imam 593 zahteva za prijateljstvo, 847 poruka i 202 novosti. Polako sam čitala sve puruke, odbijala i prihvatala zahteve za prijateljstvo, i pogledala sam novosti. Ali nešto što je zanimljivo, to je bilo da sam videla da me pozivaju na interviju. A taj interviju bi trebao biti u Miami-u. Tako da sam odlučila doći.
-------------------
Sutra dan
-------------------
Ustala sam, sva raščupana. Videla sam da sam zaspala u haljini. Ničeg se nisam sećala. Prošlo je nekoliko minuta, onda sam videla na mom zidu, neku poruku;

- Podsetnik
12.12.2015 u 09:35 moram biti na Aerodrumu, tamo me čekaju; Direktirica,direktor,menađer, šminkeri... -

Ja: O moj bože! Pa koliko je sati? ( POGLEDAM NA SAT ) 08:42! Moram da se požurim!
---------------
15 minuta kasnije
---------------
Izašla sam sa koferom, hodajući hodnikom. Bila sam zaćuđena koliko mi je velika villa. Ali onda sam se setila da ja ustvari nisam Ariana Grande, ja sam Lara Jusufović. Htela sam da zaboravim na to! Ali onda sam se upitala;
,, Šta je onda s pravom Arianom?? Da li je ona možda u mom telu? Šta ako nije? Šta ako se ja vratim ponovo u svoje telo??? ''
Želela sam da prestanem mislit o tome. Ali je bilo teško... Dok sam se ja zamišljala, već sam i stigla.
--------------
Direktorica: Ari! Jedva čekam da budemo u Miami-u! A ti?
Ja: Ammm... ( setim se agentice: ,, To će biti tvoj problem... Ja sam te samo upozorila, za tvoju bezbednost! '' ) Pa... Da!
Direktorica: Ari, nešto si mi bleda, da li ti je dobro?
Ja: Da......
Direktorica: Okey... Onda, šta čekaš?! Idemo u Miami!
Ja u sebi: Ovo neće biti dobro! Sigurna sam!...

Micyxd

Postaj čet pro 31, 2015 11:30 pm by Micyxd

- Moja duša, tuđe telo -
Part 3

Direktorica: Okey... Onda, šta čekaš?! Idemo u Miami!
Ja u sebi: Ovo neće biti dobro! Sigurna sam! ( idem pored direktorice jako zabrinuto )
Direktorica: Ari, da li je sve u redu??
Ja: Baš i ne...
Direktorica: Ajde ispričaj mi u avionu, ok?
Ja: Ok Crying or Very sad
----------------
U AVIONU
----------------
Direktorica ( sedi pored mene ) : Ari, nešto nisi baš uzbuđena, šta je bilo?
Ja: Pa... Obećaj da se nećeš smejati?? ( pogledam u nju, tužno i zabrinuto )
Direktorica: Neću...
Ja: Slušaj, onako sam se zavalila u krevet. Čula sam kucanje i...
-----------
3 MINUTE KASNIJE...
----------
Direktorica: Ahahahhhhhh!
Ja pogledam u nju
Direktorica: Dubro, izvini. Čekaj... Stvarno??
Ja: Da li ti izgledam kao da mi je do šale??
Direktorica: Ne.
Ja: Znam da zvuči smešno, neznam... Možda se šalila... Ali ne bi...
Direktorica: Mislila si da ja ne znam za to??
Ja: Čekaj... Znaš?? Smile
Direktorica: Ne, ali sad znam. Very Happy
Ja: Molimte, hoćeš li spavati u mojoj subi ( u hotelu ) ??
Direktorica: Ari, kao da se bojiš maraka xD Hoću, ali ako ćeš ti na gornjem spratu kreveta, ok?
Ja: Imaće krevet na sprat? Very Happy
Direktorica: Opusti se, svaki put će bit sve bolje i bolje!
------------
Nakon 68 sati napornog leta ( u hotelu ) ....
--------------
Ja: Hanah ( direktorica ), hoćeš me slikat??? Smile
Direktorica: Naravno!

Price 149ox34

Ja: Uh! Jet jak blic!
Direktorica: Oj, znam kako je!
Ja: Zašto ga nisi isključila ( žmigam )??
Direktorica: Jer sam mislila da je isključen!
Krenem prema ormaru, i uđem u kabinet za presvlačenje.
Direktorica: Ideš negde?
Ja: Da.
Direktorica: A, zar nisi zaboravila na... Znaš već šta??
Ja: Amm, na šta?
Direktorica: Na ono što ti je agentica rekla!
Ja: O da! Zaboravila sam! - na to... :3 Ipak, ne! Idem samo do prodavnice krofni!
Direktorica: Mogu'l znat koje???
Ja: Wolfee Donuts.
Direktorica: Okey, idi.
---------
U PRODAVNICI KROFNI ( WOLFEE DONUTS )
---------
Ja: Može dve krofne s džemom, dve s čokoladom,dve s vanilom?
Radnica u prodavnici ( Neyl ): Ari, jel me se sečaš?
Ja: ( zbunjena ) Da! Naravno... ¨..¨
Radnica... ( Neyl ): Kako ti je mama?
Ja: Dobro?...
Radnice... ( Nely) : Nešto si mi bleda. Da li si uredu??
Ja: Ammm, da. Mogu.. dobit krofne? Smile
Radnica... ( Neyl ): Naravno, sve za moju najdražu nećakinju! ( ¸, od sad je tetka Neyl ,¸ )
Ja: Hvala Smile ( uzmem krofne, i počnem ih lizati )

Price Nmly5z

Neki fan: Ariana, zašto ližeš krofne?
Ja: O, hoćeš? :3
Ja u sebi: Neznam šta mi je bilo, čoveku sam ponudila krofnu, i to koju sam lizala.
Neki fan: Paparazi te slikavaju!
Ja: Šta? ( okrenem se, i vidim dve žene s foto aparatima, i jednog čoveka isto s foto-aparatom. ) Hej! Ko si da me slikavaš?? >:l Mad
Odma su spustili fotoaparate, i nastavili jesti i piti. Ja sam se zabrinula. Šta ako to objave na fb? Ili YouTube? Ili Tvitter? Bila sam jako zabrinuta. Ali onda sam se opet setila da ja u stvarnosti nisam Ariana. Nego Lara. Opet me je uhvatila panika. Opet sam se brinula šta je s pravom Arianom. '' Šta ako je ona došla ovde! Šta ako mi se moja noćna mora ostvari?! Moram da prestanem da mislim o tom!!! To se neće desiti! Ja sam Ariana Grande, konačno malo uživam! ... '' Nastavila sam lizati krofne, ali onda, neko je ušao u prodavnicu, zabrinula sam se, uhvatila me je opet panika, a to su bili...

Nastavak sutra Smile

Micyxd

Postaj sub sij 02, 2016 7:35 pm by Micyxd

- Moja duša, tuđe telo -
Part 4

Nastavila sam lizati krofne, ali onda, neko je ušao u prodavnicu, zabrinula sam se, uhvatila me je opet panika, a to su bili pljačkaši! Neki luđak, sav prerušen u crnom, izvadio je pištolj, i rekao pravo mojoj tetki:
,, Daj mi sve što imaš, ili ode nekom glava! ''
Nisam želela da mi povredi tetku, pa makar to što sam se zamjenila s Arianom! Morala sam nešto da poduzmem.'':
Ja: Hey! Miči taj , svoj prljavi pištolj od moje tetke!! >:l
Tetka: Ari! Šta to izvodiš?!
Pljačkaš: Ti se zoveš Ari? Ti si Ariana Grande?!
Ja: Amm... K'o da je važno da jesam! Miči svoj pištolj odavde!
Pljačkaš: Hahahah ( počeo se trzati od smeha ) !
Ja u sebi: Osječam se kao da sam u CSI Miami-u! -_-
Pljačkaš: Čemu takva faca? Obično me se prepadnu!
Ja: E pa sad je vreme za novi običaj Wink
Tetka: Ari! Šuti! K'o i svi drugi!
Ja: Tetka, znam šta radim! Neću!
Tetka: Ima da šutiš, je'l ti jasno?! >Sad
Pljačkaš: Bogme, imaš velik jezik!
Ja: Kad ga trebam, on mi je još duži! A sad gubi se iz ove prodavnice! ( Ustanem sa stolice, i namrštim se. )
Pljačkaš: He, smiri se! Ja sam ovde došo po pare, i da sednem da jedem krofne, k'o normalan čovek!
Ja: Tebi je normalan čovek, koji hoće da puca, i da pljačka druge?! Ako ti je to normalno, ja sam kokoš! >_<
Pljačkaš: E sad mi te je dosta! Sad ću da te... ( uperi pištolj u mene )
Ja: ( Pomerim se u zadnji čas ) Hehe! Fulaš!
Malo sam se poigravala s njim. Onda sam skočila iza njeg, a on to nije ni primetio. Namigla sam ljudima u prodavnici, i oborila pljačkaša na pod.
Pljačkaš: Joj! Jesi teška! Koliko ti to kila imaš?!
Ja: 48. Wink
Pljačkaš: Mogla si kako da legneš. Ali ja imam... ( traži po podu )
Ja: Ovo tražiš? ( pokažem mu njegov pištolj )
Pljačkaš: Da! Kako si mi ga uzla iz ruke? Nisam ni osetio?! >:V
Ja: Recimo da... Sam pametnija odtebe? Very Happy
Pljačkaš: Ali, nemožeš da nazoveš policiju. Ako ustaneš, ode glava nekom!
Ja: Hmm... Ko li bi to mogao biti? O da! Ti! Jer imam tvoj pištolj.... Tetka, vrati pare, i zovi policiju!
Tetka: Ari, da li si ti meni dobro, izgledaš mi... Bledo...
Ja: Super sam, zovi policiju. ( vrti mi se u glavi )
Tetka je nazvala policiju, a ja sam još uvek sedila na pljačkašu. Prestalo mi se vrtiti. Čekali smo svi 5 minuta. Niko se nije pomerio s mesta. Nekon 5 minuta policija je došla...
--------------
Kada je policija došla, otkrili su masku onog pljačkaša. To je bio jedan od onih dvoje što su pobegli. Trebali bi sada samo naći drugog.
Policajac: Ariana, niko nemože da veruje šta si ti uradila. To je bio veliki rizik. Hvala ti puno.
Ja: Nije bilo teško Smile Možda ulovim i drugog Smile ( krene mi se mutiti pogled i vrtiti ) A joj!
Tetka: Ari, jesi dobro?
Ja: Ajme... ( padnem na pod )...
Tetka: Ariana?! Ariana!? ( čučne, i krene me drmati ) Čuješ li me?! Ariana?!
Ja: ( polako se budim, s mutnim pogledom ) Uredu sam. Vodi me kući...
Tetka: Nemogu. Jer si u Miami-u. A neznam koji ti je hotel.
Ja: Onda, idemo peške.
Tetka: Ajde, čekaj me napolju, i nemoj pričati sa strancima xD Wink
Ja: Nebrini, neću... :& ( Izađem napolje )
-----------
Neka crnokosa: Ti si Ariana Grande?!
Ja: Da...( pospano )
Ta crnokosa: Može slika?
Ja: Ajde...

Price 339ud0l

Ta crnokosa: Zar me ne prepoznaješ?!
Ja: Jedva da prepoznajem sebe... Vrti mi se...
Ta crnokosa: Pa ja sam Jessie J! Pevale smo Bang Bang! Da li si uredu?
Ja: Baš i ne...
Jesie J ( ta crnokosa ): Pa hajmo onda u hotel... Znam gde si... Preko puta moje sobe si!
Ja: Stvarno? Ali moramo sačekati moju tetku, može nas obe odvesti u hotel :3
Jesie J: Ohh, uredu. Ali duguješ mi Wink
Ja: Okey Wink
-----------
Čekale smo tetku Neyl, trebalo joj je 15 i više minuta da se spremi. Te još mo čekale taxi 10 minuta... Stvarno ili meni vreme brzo prolazi, ili su svi spori :v Konačno smo došle u hotel, te još i vožnja je trajala 5 minuta... '' Ohh stvarno! Lakše je reći, nego uraditi! Znate na šta mislim! ''
Taxista: Evo, stigli smo.
Ja: Okey, koliko?
Taxista: Čekaj malo... Imaš isti glas kao Ariana Grande!
Ja: Pa, ja i jesam Ariana Gran...de.
Taxista: Oh stvarno jesi ( okrene se i pogleda ), pošto jesi, neka bude jedan autogram. Smile
Ja: Evo, imam već na maramici.
Taxista: Hvala, moja ki i noć i dan sluša tvoje pesme.
Ja: Drago mi je Smile Pozdravite je. ( izađem iz taxi-a )
-------
Ušla sam u hotel, željeći da se pripremim za sutrašnji interviju.
Šetajući hodnikom, okrenula sam se da vidim gde je Jesie J, ali nje njije bilo. Čula sam neki vrisak. Potrčala sam prema mestu odakle je dopirao, te videla sam...

Micyxd

Postaj ned sij 03, 2016 11:15 pm by Micyxd

- Moja duša, tuđe telo -
Part 5

Šetajući hodnikom, okrenula sam se da vidim gde je Jesie J, ali nje njije bilo. Čula sam neki vrisak. Potrčala sam prema mestu odakle je dopirao, te videla sam Jesie J kako je ispustila neki mobitel. Prišla sam da vidim, da li je ona to vrisnula jer se iznenadila što joj je ispao mobitel, ili šta već...
........
Ja: Jesie, da li si dobro? :l
Jesie J: Ja jesam, ali moj mobitel nije.
Ja: Vidim. Ali, zašto nisi nastavila hodati samnom?
Jesie J: Videla sam SMS, pa sam morala da odgovorim. I mobitel mi skliznuo iz ruke... I evo J:
Ja: Pa... Kada dobiješ platu, kupi sebi novi :3
Jesie J: Upravu si ( krenemo hodati prema našim sobama )
-------
Malo smo pričale tokom puta, i onda ušle u svoje sobe.
Ja: Hannah...
Hannah ( Direktorica ): Da?
Ja: Jesam li ti rekla da sutra imam interviju?
Hannah: Ne, ali ja znam za to.
Ja: A jesam li ti rekla i za...
Hannah: Za šta?
Ja: Za... Pa kad sam išla da kupim krofne...
Hannah ( nisam ni stigla da završim rečenicu ): Da si sedila na pljačkašu?
Ja: Da! Točno tako... Amm, a kako ti to znaš? 8-3
Hannah: Zar nisi videla? Završilo je na svim mogućim web mrežama, i društvenim, pogotovo!
Ja: Celi svet je ovo video?!
Hannah: Da. Nije mi jasno... Zašto me nisi nazvala?
Ja: Pa... Htela sam da te uverim da mogu sama da idem... I ako mi je prvi put da sam u Miami-u :3
Hannah: Ohhh... Samo da ti majka i otac ne vide ovo...
Ja: Za to sigurno svi pričaju, zar ne? :l
Hannah: Verovatno. A sada bi smo trebale da spavamo. Kasno je Sleep
-------
Legla sam u krevet... Odma sam zaspala... Ali, sanjala sam svoju najveću noćnu moru ( za sad ), a to je;
'' Na mom Live koncertu, došla je prava Ariana Grande, ali u mome telu. Popela se, i to baš kad sam počela pevati pesmu, i odala me:
Ariana ( prava ): Ti! Ti si mi oduzela slavu! Svi vi fanovi, znajte! Ona je Lara Jusufović! A ja sam Ariana Grande!
Ja: Ne! Nisam! Ja sam Ariana! ( Brinula sam se, počela sam drhtati )
Ariana (prava): Aha! Drhtiš! Ona je htela da mi preuzme slavu! Da mi preuzme sreću! Neka neko nazove policiju!
Ja: Ne! Ja sam Ariana!... ja nisam Ariana... Ali desilo se...
Policajac ( nije me pustio da završim ): Shvatićemo to kao priznanje! Uhićena si zbog preuzimanja uloge Ariane Grande, varajući druge! Verne fanove... I ostale!
Ja: Ne! Ne! Ne!... ( Vuku me za ruke )
Počela sam plakati, uveli su me u onaj grozni policijski kombi... Uhvatila sam rešetke, i gledala sam kako se udaljavam od arene za koncert... Plakala sam...
Ja u sebi: Volila bi da se ništa od ovog nije desilo! ''
,,,,,,,
Odjednom je sve postalo crno, čula sam neki glas kako me doziva: Ari! Ari! Budi se!
¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨
Ja: Ah! ( Naglo se dignem )
Direktorica ( Hannah ): Šta je bilo? Noćna mora?
Ja: Da...
Direktorica: Aj'd, ustaj! Kasnimo na interviju!
Ja: Interviju?... A da! Interviju... ( Ustanem i uđem u kupatilo )
Oprala sam zube, umila se, počešljala i obukla se.
Ja: Hannah! Spremna sam!
Direktorica ( Hannah ): Odlično! Ajde ti idi dole, čeka te mini limuzina.
Ja: Okey! ( Potrčim niz hotelske stepenjice )
----------
Ja: Evo me!
Vozač limuzine: Odlično! Kuda idemo?
Ja: Do Kuće Slavnih.
Vozač limuzine: U redu.
Na radiju se pojavila moja pesma: '' Focus ''. Ja sam počela pevat je malo...
Vozač limuzine: Wow, imate baš sličan glas.
Ja: Ispravka, isti. Pojačajte još malo. Smile Molim
Vozač limuzine: Ajde dobro. ( pojača )

Price 1z4fqz5

Link dešavanja: https://youtu.be/H97fz3pGPFA

Vozač: Stigli smo!
Ja: Uredu! Hvala Smile

Odma kad sam malo pogledala kroz prozor, fanovi su počeli da trče za mini limuzinom... Prevrnula sam očima, jer su postali malo naporni.

Price 25qxicp

Izašla sam, bio je prostran crveni tepih... Nisam verovala... Shvatila sam da je prelepo biti slavna. Ali je teško. Paparazi svugde,konkurencija također, valjda ima negde mojih fanova... Zapravo ima ih svugde xD. Hodala sam, svi su me pratili, vrištali... Znate, kao i svakom drugom Smile Neki fan je izletio pred mene, i poderao mi komad haljine. Ja sam se rastužila, pa zatim razbesnela. Počela sam trčati uz stepenjice ka garderobi da se presvučem. Trčala sam, i ujedno i gledala gde piše: '' Ženska Garderoba ''. Našla sam garderobu, i ušla da se presvučem. Obukla sam neku lepu haljinicu, niam ni gledala koju... Samo sam izjurila, i fanovi su se okupili, čekajući me s velikim osmehom na licu.
Videla sam i svoju rodicu Inu i njenu drugaricu Monicu. Zagrlila sam ih, pozdravljala i rukovala se s fanovima...

Price 14uuvf4

Veselo sam trčkarala po crvenom tepihu, sve dok nisam došla do voditelja Michael-a i voditeljice Kelly. Pozdravili smo se i tako to...

Price 35k3hnn

Na interviju smo svašta pričali, pitali su me razna, a i uobičajena pitanja...:

https://youtu.be/onKwYdBchCg

Prošlo je pola sata od interviju-a, završio se... Vrlo sam bila umorna, a tek 13:13 je.

Micyxd

Postaj uto sij 19, 2016 8:10 pm by Micyxd

- Odbačeno siroče -
Uvod:
Priča se otvara u Azadgunju 1996 godine. Baiđaji koji je popularno poznat osvaja Lok Sabha izborima još jednom, i pozdravlja Tejaswini, njegovu suprugu. Jedan od novinara pita Baiđaji o jadnim uvjetima svoga naroda. Čuvši to, Baiđaji je promijenio izraz lica te bezobrazno odgovara novinarki. Iako je pozelio da ode i udari novinarku, njegova zena ga sprijeci uzimajuci ga za ruku.Kasturi je trudna. Lakkhan pretuče dječaka koji je kako kaze razmažen te ga sveze na prikolicu i udara macem po ledjima i Lakkhan također govori Kasturi da joj je otac zakon te da je odgovoran za sve. U međuvremenu, pripreme su u toku za blagdan zbog slavlja pobjede Baiđaija. Djeca koja su prisiljena na rad gube djetinjstvo i priliku da se obrazuju. Kasturi, zena koja je trudna 9 mjesec, spasava Hariya koji je povrijedjen dok kisa lije. Kasturi i Bhuvan trebaju dvije hiljade rupija za spas Hariya, Kasturi i njenog supruga, i odlazi na Haveli da pozajmi novac. Tejaswini pita Kasturi da založi svoje nerođeno dijete, te da ce dobiti novac. To ce morati uraditi zbog novca, i Čakor ce odrastati kao i ostala djeca, i nece imati pojma o strahotama njenih vrsnjaka koji se pate kao sto se patila i njena majka. Kasturi i Buvan zaloze nerodjeno dijete u zamjenu za kravu. Dok svi slave, Kasturi roni suze zbog toga sto je morala uraditi. Novac su uzeli i sve dogovorili. Baiđaji pravi proslavu povodom pobjede na izborima. Ranđana se vraća kući sa Vivanom. Buvanov otac umire. U međuvremenu, Baiđaji izražava svoju ljubav i zahvalnost Tejaswini u stranci . Dok Kasturi i Bhuvan dolaze do Harija ugledaju da je vec mrtav. Na Harijevoj sahrani Kasturi zaboli stomak te se porodi i rodi djevojcicu. Kasturi rađa djevojčicu i i daje joj ime Čakori. Sljedećeg jutra, dolaze ljudi koje je poslala Tejaswini da donesu bebu Čakor i Bhuvan odnosi Čakor. Dok se Kasturi moli Bogu, Baiđaji dolazi da je pozove na Haveli jer su joj bebu tamo odnijeli. Nakon sto Kasturi sazna da joj je beba odnesena pocne da trci prema Haveli. Bhuvan donosi djevojcicu Čakor i ostavlja je na travi jer mu tako naredjuju. Pored bebe ostavljaju komad mesa a u basti imaju velikog psa koji odmah potrci prema mesu. Dok je cuko trcao prema mesu dolazi Kasturi koja ugleda da joj je Čakor u opasnosti te spasava bebu. Kasturi i Bhuvan se rastaju od svoje djevojcice Čakor i predaju je njihovim novim roditeljima koji su im platili za Čakor...

Micyxd

Postaj čet sij 28, 2016 10:40 pm by Micyxd

- Moja duša, tuđe telo -
Part 6

Prošlo je pola sata od interviju-a, završio se... Vrlo sam bila umorna, a tek 13:13 je. Poželila sam da legnem, i da prespavam. Ali morala sam prvo sa fanovima, da dajem autograme, od kojih me bole prsti ( zbog pisanja ). Naravno, znam da nije lako, ali zar su fanovi ovoliko dosadni?!
Price Qxkun8

Morala sam se malo družiti s njima, jer ipak sam ja Ariana zar ne???

Postaj  by Sponsored content

[Vrh]  Poruka [Stranica 1 / 1.]

Permissions in this forum:
Ne moľeą odgovarati na postove.